Akademia Języka Chorwackiego.

pilnować to jest chyba cuvati

mozda to se kaze CUVAJ SVEGA PSA

Pozdrav

pas čuva kuću i vlasnika od lopova
vlasnik se brine o psu = opiekować sie psem

uwaga ostry pies=pozor oštar pas
čuvaj se toga psa jer je opasan

VODICE - Ivo Dean, hotelijer iz Vodica i direktor tvrtke Riviera d.o.o, ponosni je vlasnik prvoga domaćeg Colnago Ferrari bicikla, vrijednog 7000 eura. Bicikl koji je unikatan u Hrvatskoj, izložen je u foajeu vodičkoga hotela Imperial, u sklopu promidžbe tvrtke Colnago. To je proizvođač najcjenjenijih i najkvalitetnijih vozila na dva kotača na cijelom svijetu.

Taj tip bicikla poseban je i zato što ih se tijekom godine proizvede i na svjetsko tržište plasira samo 1000. Od toga broja, 750 ih je cestovnih, a 250 mountain bikeova. Riječ je o tipu bicikla koji s pravom nosi prestižan dodatak Ferrari jer je izniman u biciklističkom svijetu.

Basnoslovnih 7000 eura, za koje je moguće kupiti solidan automobil, Dean je investirao bez imalo grižnje savjesti.

- Vlasnik bicikla nisam ja osobno, nego tvrtka Riviera. Kupnja tog bicikla isključivo je marketinški potez jer tijekom zimske sezone ciljamo na veliku skupinu turista iz Italije i ostalih zapadnoeuropskih zemalja. Primjerice, u Italiji se čak sedam milijuna ljudi bavi makar rekreativnim biciklizmom. Osim ovog Ferrarija, za hotel Imperial kupit ćemo još određen broj Colnago bicikala za iznajmljivanje. Hrvatska ima idealne uvjete, klimu, ceste i staze za razvijanje biciklističkog turizma, stoga očekujemo boom sljedećih godina - rekao je Ivo Dean.

Prema njegovu mišljenju, Colnago Ferrari je bicikl koji je vrijedan uloženog novca te će se uskoro, uz pravilno poslovanje i primjeren marketing, bez problema isplatiti.

- Riječ je o vrhunskom brandu koji je u svijetu prepoznatljiv. Colnago je konstruktorska legenda i naš će potez zasigurno dodatno popuniti hotelske kapacitete ako projekt zaživi. Drago mi je što su u Ministarstvu turizma i ostalim nadležnim institucijama prepoznali o čemu je riječ - istaknuo je Dean.

dzisiejszy Jutranji List zamieszcza artykuł na temat języka chorwackiego, sądzę, że zainteresuje to profesorów i uczni z naszego, teog wątku:

Od ulaska u EU pisat ćemo ne ću, grješka i zadatci

Ministarstvo znanosti i obrazovanja raspisat će krajem veljače javni natječaj za izradu novoga pravopisa

ZAGREB - Na prijedlog Vijeća za normu hrvatskog standardnog jezika, Ministarstvo znanosti i obrazovanja raspisat će krajem veljače javni natječaj za izradu novoga pravopisa hrvatskog jezika!

Novi bi pravopis trebao biti potpuno usklađen s jezičnim rješenjima koja je u protekle dvije godine izglasalo Vijeće kojem predsjeda akademik Radoslav Katičić. Točnije, očekuje se da će donošenjem novog pravopisa s rješenjima ne ću, grješka, zadatci iz hrvatskog jezika biti istisnuti neću, greška i zadaci.

Ministar Dragan Primorac rekao nam je da, zbog konsenzusa postignutog oko niza jezičnih pitanja, jezikoslovci okupljeni u Vijeću očekuju da bi se novi pravopis mogao izraditi u vrlo kratkom roku. Krajnji rok za donošenje jedinstvene pravopisne norme je ulazak Hrvatske u Europsku Uniju. Za primjenu rješenja koja će donijeti novi pravopis Ministarstvo će, kaže Primorac, dati prijelazno razdoblje od najvjerojatnije dvije godine, a nakon toga će ga obavezno koristiti sve obrazovne institucije, a očekuje se i mediji.

Službeno rješenje za korištenje u školama trenutačno ima Babić-Finka-Mogušev Pravopis iz 1994. Uz njega je Ministarstvo 2005. za korištenje u školama preporučilo i Hrvatski školski pravopis koji je dokinuo dvojnosti i prema kojem je jedino ispravno pisati ne ću, grješka, strjelica, napitci, zadatci, gubitci, otpadci, grjehota...

Iako je najavio da će nova generacija udžbenika usklađenih s HNOS-om biti pisana prema jedinstvenom pravopisu, ministar Primorac kaže da je zadovoljan jer će čak dvije trećine novih osnovnoškolskih udžbenika koje će ove godine otkupiti država, a koji bi se u školama trebali koristiti sljedeće četiri godine, biti lektorirana prema Hrvatskom školskom pravopisu, koji je najbliži preporukama Vijeća.



Vijeće je, podsjetimo, u prosincu 2005. preporučilo da se neću piše isključivo odvojeno. Odluka je donesena većinom glasova na prijedlog akademika Radoslava Katičića. Za rastavljeno pisanje ne ću glasovalo je sedam članova Vijeća, dvojica su bila protiv (prof. dr. Ivo Pranjković i prof. dr. Josip Božanić), a dvojica suzdržana (akademik Mislav Ježić i prof. dr. Mile Mamić).

Obrazlažući zašto bi ne ću trebalo pisati odvojeno Katičić je izjavio da je to hrvatska tradicija, odnosno da je sastavljeno pisanje neću propisao tek Novosadski pravopis 1960. godine. Nekoliko dana nakon toga premijer Ivo Sanader javno se izjasnio da on neće pisati ne ću. Međutim, rješenje koje je donijelo Vijeće ostalo je na snazi i ono bi trebalo biti ugrađeno u novi pravopis, jednako kao što bi u budućnosti jedino ispravno bilo pisati sudci, predci, istrjebljenje, grješka i sl.

Na pitanje što će biti s Pravopisom Matice hrvatske, koji se upravo završava, Primorac nam je rekao da će za uporabu u školama biti odobren svaki pravopis koji slijedi jezična rješenja koja je odobrilo Vijeće.

- Jezik je živ i dinamičan i on se ne može mijenjati preko noći političkom odlukom. Samo je struka ta koja može donijeti odluku i zato je najveći iskorak i napravljen osnivanjem Vijeća koje je do sada riješilo većinu pravopisnih dilema, a mogu reći da se kroz raspravu pokazalo da je razlika među jezikoslovcima manja nego što se to u javnosti mislilo - rekao je ministar Primorac.

Za primjer je naveo Njemačku u kojoj je, rekao je, nakon 10 godina prepirki na preporuku sličnog vijeća 2006. donesen novi pravopis.

- I Nijemci su imali dvije godine kao prijelazni period. Danas rješenja iz novog pravopisa koristi većina medija, uključujući i novinske agencije, a prihvatio ga je i najveći izdavač udžbenika - rekao je Primorac.

zrodlo: Jutarnji List

Bok svima!
Poczytajmy, cóż o wczorajszym meczu Polska : Dania piszą Chorwaci.
Już sam tytuł ładny.

Poljska - Danska: Rukomet dostojan polufinala

Odličnu predstavu priredile su u Color Line Areni momčadi Poljske i Danske. Od samog početka pa do kraja susreta pobjednik se nije znao. Prvi dio završio je golom prednosti za Poljake, a drugi pogotkom prednosti za Dance. U produžecima su jače živce imali Poljaci i osigurali veliko finale...Poljska - Danska: 36:33 (15:14, 26:26, 30:30)
Hamburg, Color Line Arena, 12500 gledatelja
Suci: Brueto i Huelin (oba Španjolska)

Poljska: Slawomir Szmal, Krzysztof Lijewski 1, Patryk Kuchczynski 1, Mateusz Jachlewski 1, Grzegorz Tkaczyk 6, Karol Bielecki 8, Damian Wleklak 1, Bartosz Jurecki 3, Mariusz Jurasik 5, Michal Jurecki 3, Adam Weiner 13 obrana, Rafal Kuptel, Tomasz Tluczynski 3, Marcin Lijewski 4.
Izbornik: Daniel Waszkiewicz

Danska: Kasper Hvidt 12 obrana, Lasse Boesen 7, Per Leegaard 4, Lars Jorgensen, Jesper Jensen 1, Lars Rasmussen, Lars Christiansen 7, Lars Moller Madsen 3, Michael Knudsen 3, Soren Stryger 5, Anders Oechsler, Jesper Noddesbo, Peter Henriksen 7 obrana, Joachim Boldsen 3.
Izbornik: Ulrik Wilbek

Isključenja: Poljska 10 minuta, Danska 12 minuta.

Sedmerci: Poljska 3/3, Danska 2/2.

Potpuno izjednačeno igralo se prvih 30 minuta. Nakon prvih sedam Danci su poveli sa 6:4. Poljaci počinju igrati obranu 6-0 i potpuno su zaustavili protivnike koji su svoj sedmi pogodak postigli tek u 13. minuti i to iz sedmerca. Iako su obrane vrlo čvrsto postavljene vratari brane malo lopti, tako da je palo 29 pogodaka. Prvi dio obilježili su raspoloženi strijelci Karol Bielecki i Lasse Boesen svaki sa po pet pogodaka. Svi prisutni u dvorani i gledatelji pred malim ekranim stvarno su mogli uživati u odličnom rukometu.

Nastavak je donio potpuno drugu sliku. Danci su zaustavili Bieleckog, a i poljska obrana dijeluje puno bolje. Proradili su i vratari i igrači u polju imaju velikih problema sa postizanjem pogodaka. U 58. minuti Danci prodaju fenomenalan cepelin s igračem manje, a u slijedećem napadu Hvidt brani udarac Tluczynskog i Danci imaju novi napda. S druge strane brani Weiner i daje priliku svojoj momčadi da izjednači rezultat što se i dogodilo. Pola minute prije kraja Poljaci imaju pogodak zaostatka i napad koji je realizirao Bielecki. Danci nisu iskoristili posljednju priliku u regularnom dijelu i slijedili su produžeci.

Slijedećih 20 minuta nije bilo za ljude slabog srca. Svaka pogreška mogla je skupo koštati, ali obje momčadi rade pogreške tako da je rezultat potpuno izjednačen. Veliki potez povukao je trener Poljske Waszkiewicz kada je u 77. minuti izvadio svog najboljeg strijelaca Bieleckog. To mu se isplatilo jer je njegova zamjena Jurasik postigao pogodak i odveo Poljake na dva gola prednosti. Danci upropaštavaju svoj napad i u nekoliko trenutaka su na minus tri. Utakmica je završila s tri pogotka prednosti i Poljska, najugodnije iznenađenje prvenstva, sasvim zasluženo pridružuje se Nijemcima u finalu.

Svjetsko prvenstvo, 1/2 finale, 1.2.2007: Poljska - Danska 36:33 (15:14, 26:26, 30:30).

sportnet.hr

Slijedećih 20 minuta nije bilo za ljude slabog srca.
Slažem se s tim.
Hoooooorrrrrrrroooooorrrrrrrrr!!!

Izbornik: Daniel Waszkiewicz. Hmmm... On jest drugim trenerem reprezentacji. Dlaczego więc nie Bogdan Wenta? (hihi... dezinformacja? )

Pozdrav svima
Jola

Może kogoś zainteresuje, letni kurs chorwackiego w Dubrovniku.
Chętnie bym pojechała, ale nie można być...w dwóch, trzech miejscach na raz .

Kurs języka chorwackiego w Dubrovniku

Mam prosbę o rozwianie moich wątpliwości. Pobawiłam sie w tłumaczenie piosenki. Bardzo prosze o poprawienie błedów! Jest to nieskładne i kupy sie nie trzyma.

Hari Mata Hari

Baš ti lijepo stoje suze

Zauvijek da odem to ne mogu
tebi se vracam ko starom razlogu
zatvorim oci jer poznam taj put
ne bojim se, ali drhtim ko prut
valovi, noćas mjesec slomice
dolazim, jer volim te i previse

Ref.
Baš ti lijepo stoje suze
ali nemoj plakati
zašto bisere u blato
noćas bacaš ti

Kad bi kiša bila tisa
ti bi cula korak moj
kao nekad
kad sam bio tvoj

Zauvjek da odem to ne mogu
tebi se vracam ko starom razlogu
život je vjetar a covjek je list
niko na kraju ne ostane čist
valovi, nocas mjesec slomice
dolazim, jer volim te i previse

Właśnie piękna Tobie stoi łza

Zawsze jak odejdę to nie mogę
Do ciebie wracam ze starej przyczyny
Zamykam oczy, ponieważ rozpoznaję tę drogę
Nie boję się, ale drżę jak wić (?) ( pręt, rózga)
Fale, dzisiaj w nocy, miesiąc klęski (?)
Przybywam, ponieważ kocham Cię i za dużo


Ref.
Właśnie Tobie piękna stoi łza
ale nie możesz płakać
Dlaczego perły w błoto
dzisiaj w nocy rzucasz ty

kiedy deszcz (?)
Ty bądź zmysłowa krok mój
jak kiedyś
kiedy byłem twój

Zawsze jak odejdę to nie mogę
Do ciebie wracam ze starej przyczyny
życie jest wiatrem a człowiek liściem
na krawędzi nie zostanę czysty(?)
Fale, dzisiaj w nocy, miesiąc klęski (?)
Przybywam, ponieważ kocham Cię i za dużo



??????

Pozdrav

Hej Mag!
Fajnie się pobawiłaś!
Drugą część refrenu wyogonkowałam, i zaraz nabrała więcej sensu. Pierwsza część jest taka jak Twoja, pierwsza linijka może tylko mniej dosłowna.

mag.o napisał(a): Baš ti lijepo stoje suze
ali nemoj plakati
zašto bisere u blato
noćas bacaš ti

Kad bi kiša bila tiša
ti bi čula korak moj
kao nekad
kad sam bio tvoj

Właśnie Tobie piękna stoi łza
ale nie możesz płakać
Dlaczego perły w błoto
dzisiaj w nocy rzucasz ty

kiedy deszcz (?)
Ty bądź zmysłowa krok mój
jak kiedyś
kiedy byłem twój

Masz oczy pełne łez,
ale nie możesz płakać
dlaczego nocą
rzucasz perły w błoto

Gdyby deszcz był cichszy
słyszałabyś moje kroki
jak kiedyś
kiedy byłem Twój

Deszcz łez. Przerażająco głośny. Zagłuszający nawet jego kroki...
Jej łzy uniemożliwiają mu powrót. Pewnie przez niego tak płacze. On zna drogę na pamięć, ale co z tego? Odchodzi i wraca, odchodzi i wraca... Jak odejdzie, to chce wrócić. Jak wróci, to chce odejść. Jak wiatr... jak liść...

mag.o napisał(a): niko na kraju ne ostane čist

na krawędzi nie zostanę czysty(?)

Myślę, że to "nikt w końcu nie zostanie czysty".


Pięknie Ci we łzach... ale nie płacz...
Ja tyle. Ale to jeszcze nie wszystko. Kto dalej?

Pozdrav
Jola

RobCRO napisał(a):dzisiejszy Jutranji List zamieszcza artykuł na temat języka chorwackiego, sądzę, że zainteresuje to profesorów i uczni z naszego, teog wątku:

Od ulaska u EU pisat ćemo ne ću, grješka i zadatci

Ministarstvo znanosti i obrazovanja raspisat će krajem veljače javni natječaj za izradu novoga pravopisa

ZAGREB - Na prijedlog Vijeća za normu hrvatskog standardnog jezika, Ministarstvo znanosti i obrazovanja raspisat će krajem veljače javni natječaj za izradu novoga pravopisa hrvatskog jezika!

Novi bi pravopis trebao biti potpuno usklađen s jezičnim rješenjima koja je u protekle dvije godine izglasalo Vijeće kojem predsjeda akademik Radoslav Katičić. Točnije, očekuje se da će donošenjem novog pravopisa s rješenjima ne ću, grješka, zadatci iz hrvatskog jezika biti istisnuti neću, greška i zadaci.

Ministar Dragan Primorac rekao nam je da, zbog konsenzusa postignutog oko niza jezičnih pitanja, jezikoslovci okupljeni u Vijeću očekuju da bi se novi pravopis mogao izraditi u vrlo kratkom roku. Krajnji rok za donošenje jedinstvene pravopisne norme je ulazak Hrvatske u Europsku Uniju. Za primjenu rješenja koja će donijeti novi pravopis Ministarstvo će, kaže Primorac, dati prijelazno razdoblje od najvjerojatnije dvije godine, a nakon toga će ga obavezno koristiti sve obrazovne institucije, a očekuje se i mediji.

Službeno rješenje za korištenje u školama trenutačno ima Babić-Finka-Mogušev Pravopis iz 1994. Uz njega je Ministarstvo 2005. za korištenje u školama preporučilo i Hrvatski školski pravopis koji je dokinuo dvojnosti i prema kojem je jedino ispravno pisati ne ću, grješka, strjelica, napitci, zadatci, gubitci, otpadci, grjehota...

Iako je najavio da će nova generacija udžbenika usklađenih s HNOS-om biti pisana prema jedinstvenom pravopisu, ministar Primorac kaže da je zadovoljan jer će čak dvije trećine novih osnovnoškolskih udžbenika koje će ove godine otkupiti država, a koji bi se u školama trebali koristiti sljedeće četiri godine, biti lektorirana prema Hrvatskom školskom pravopisu, koji je najbliži preporukama Vijeća.



Vijeće je, podsjetimo, u prosincu 2005. preporučilo da se neću piše isključivo odvojeno. Odluka je donesena većinom glasova na prijedlog akademika Radoslava Katičića. Za rastavljeno pisanje ne ću glasovalo je sedam članova Vijeća, dvojica su bila protiv (prof. dr. Ivo Pranjković i prof. dr. Josip Božanić), a dvojica suzdržana (akademik Mislav Ježić i prof. dr. Mile Mamić).

Obrazlažući zašto bi ne ću trebalo pisati odvojeno Katičić je izjavio da je to hrvatska tradicija, odnosno da je sastavljeno pisanje neću propisao tek Novosadski pravopis 1960. godine. Nekoliko dana nakon toga premijer Ivo Sanader javno se izjasnio da on neće pisati ne ću. Međutim, rješenje koje je donijelo Vijeće ostalo je na snazi i ono bi trebalo biti ugrađeno u novi pravopis, jednako kao što bi u budućnosti jedino ispravno bilo pisati sudci, predci, istrjebljenje, grješka i sl.

Na pitanje što će biti s Pravopisom Matice hrvatske, koji se upravo završava, Primorac nam je rekao da će za uporabu u školama biti odobren svaki pravopis koji slijedi jezična rješenja koja je odobrilo Vijeće.

- Jezik je živ i dinamičan i on se ne može mijenjati preko noći političkom odlukom. Samo je struka ta koja može donijeti odluku i zato je najveći iskorak i napravljen osnivanjem Vijeća koje je do sada riješilo većinu pravopisnih dilema, a mogu reći da se kroz raspravu pokazalo da je razlika među jezikoslovcima manja nego što se to u javnosti mislilo - rekao je ministar Primorac.

Za primjer je naveo Njemačku u kojoj je, rekao je, nakon 10 godina prepirki na preporuku sličnog vijeća 2006. donesen novi pravopis.

- I Nijemci su imali dvije godine kao prijelazni period. Danas rješenja iz novog pravopisa koristi većina medija, uključujući i novinske agencije, a prihvatio ga je i najveći izdavač udžbenika - rekao je Primorac.

zrodlo: Jutarnji List

A propos,
propozycja nowych chorwackich slow:

staro - nowo

bicikl - međunožno guralo s dva napuhala
motocikl - dvokotačno međunožno prdekalo s dvostrukim guzoodmaralom
kravata - okolovratni dopupnik
remen - okolotrbušni hlačodržac
kočijaš - visokosjedeći konjugledajući u stražnjicu gospodin
svinja - četveronožno blatobrkalo
direktor - nalogodavni bezosjećajnik
helikopter - zrakomlat
ovca - četveronožno vuneno travojedalo
žljeb(na krovu) - okolokućno vodopišalo

przetłumaczyć, o jeeejku!!!

uz pozdrav

mirko napisał(a): ovca - četveronožno vuneno travojedalo

czworonożny wełniany trawożerca

W języku polskim, dla odmiany, dla zapożyczeń z języka angielskiego próbowano wymyślić rodzime nazwy. Też niektóre były bardzo ciekawe.
Pamięta ktoś?

Pozdrav
Jola

mirko napisał(a):kravata - okolovratni dopupnik

Mam propozycję stwórzymy swój własny cromaniacki słownik Nowej Chorwatczyzny

trudno trochę mi uwierzyć że te zmiany się przyjmą, o ile może się przyjąć inna pisownia słów takich jak grijeska to mówienie na owcę czteronożny wełniany pożeracz trawy chyba już nie...

przecież z uwagi na czasy w jakich żyjemy - języki stają się bardziej ekonomiczne ... z języków bałkańskich prym w tym wiedzie serbski (prawda Japona ), zanikają w nim nawet powoli oględnie mówiąc przypadki... Chorwaci na przekór wszystkiemu chcą odwrotnie, nie bardzo widać w tym sens...

Mirko a jak reagują na te zmiany Chorwaci z którymi masz kontakt?

Pozdrav:)

to było troche humoru.

a teraz prawdziwe zmiany:
domjenak-zakuska
nadnevak-datum
prometalo-prijevozno sredstvo
slitina-legura
uhititi-uhapsiti

uz pozdrav

mirko napisał(a):to było troche humoru.

no to wpuściłeś mnie w maliny...
pozdrav

Najpierw spajanie na siłę i tworzenie sztucznego tworu językowego (serbsko - chorwackiego lub, jak kto woli, chorwacko - serbskiego), a teraz w "drugą mańkę"...żeby tylko nie poszło tak ostro, że za 20 lat serbski i chorwacki znajdą się w innej grupie językowej...Są tacy, co to chyba mają takie ambicje...
Całe szczęście nie wszystkim mogą regulować ustroje polityczne i wiejące czasem w przedziwnych kierunkach "wiatry przemian". Dlatego ludzie i tak będą mówić "po swojemu", jak ich dziadowie i pradziadowie..
Słoweńców jest ledwie 1mil 800 tys., a mają ponad 40 dialektów . I nie wszyscy potrafią posługiwać się literackim językiem słoweńskim.
Procesy językowe nie zachodzą w gabinetach językoznawczych autorytetów w ciągu kilku miesięcy potrzebnych do "ukucia" nowego Pravopisu, ale na samym dole tej "językowej drabinki". Ich motorem są zwyczajni użytkownicy języka. Na szczęście!

Swoją drogą ciekawe, że Serbowie, w tym językowo separatystycznym pędzie, pieczołowicie zamieniają kroatyzmy w swoim języku turcyzmami, choć Turcy dali im nieźle "popalić" trzymając ich w niewoli kilka stuleci.
Istne szaleństwo

mirko napisał(a):a teraz prawdziwe zmainy.

a czy gdzieś są opublikowanewszystkie przewidywane zmiany ?
pozdrav